Након вишедневних истраживања, на локалитету Брсково у Мојковцу, формирана је стручна екипа која ће истражити мјесто Градац у којем су пронађени остаци некадашњег утврђења.
Са некадашњег утврђења, како је “Вијестима” казао директор Полимског музеја у Беранама, музејски савјетник археолог Предраг Лутовац, претходно је раскрчено растиње, а у плану је да се тај терен испита сондама којима ће се утврдити његови габарити.
“Досадашња истраживања указују да се ради о периоду Византије. Ако се докаже наша претпоставка, биће јасно да рудник ‘Брсково’ није коришћен само у средњем вијеку, већ и много раније”, објаснио је Лутовац.
Он је нагласио и да досадашња испитивања показују да је утврђење било широко “ од 30 до 40, а дугачко 120 метара, док су зидови били широки од један до 1,80 метара”. Више детаља, како је казао, моћи ће да се открије тек када пронађу још археолошких доказа.
“Циљ нам је да извршимо катастарско снимање цијелог утврђења и да отворимо кулу која се налази на западној страни. У плану је и детаљније истраживање источне стране, на којој је утврђење шире и личи на резиденцијални дио, што је карактеристично за простор Полимља. Надамо се да ћемо на основу пронађеног новца, керамике или сличних предмета утврдити вријеме подизања утврђења и вријеме када је доживјело процват. Претпостављамо да ћемо у земљи наћи материјал који ће помоћи код откривања када је утврђење подигнуто, а кад је срушено или напуштено”, рекао је Лутовац.
Трећина источне стране, напомиње Лутовац, подијељена је попречним зидом. Тај дио чини једну врсте акрополе, односно узвишенији дио, гдје је, могуће, боравио некадашњи жупан.
Лутовац претпоставља да је кула срушена послије византијског периода, када су те крајеве населили Словени, а потом Турци.
“Тада је, вјероватно, изгубила свој статешки значај, који су преузеле за простор некадашњег рудника ‘Брсково’ и наравно у средњем вијеку тежиште се пребацује на Догањицама, гдје се налази средњовјековни град и сами рудник Брсково”, рекао је Лутовац, најављујући да ће “први пут почети археолошко истраживање у Догањицама, гдје се некада налазила црква”.
Он је казао и да ће покушати да евентуално нађу остатке, те одреде вријеме подизања цркве.
“У Догањицама је некада вађена руда сребра, олова и цинка. Битно је да оно што постоји на цртежима у литератури разних историчара докажемо и утврдимо у каквом је стању локалитет. Нажалост, дио Догањица је, приликом отварања рудног копа, засут јаловином, што је велика штета”, казао је Лутовац.
Он је истакао и да је могуће да је “ на основу налазишта у том дијелу било насеље и топионица”.
Програмски службеник у канцеларији “ФОРС Монтенегро” из Берана Предраг Шћекић рекао је „Вијестима“ да у Мојковцу та организација имплементира „Зелену агенду“, која је пројекат холандске НВО, а коју је финансијски подржало Министарство спољних послова те земље кроз Регионални програм за заштиту животне средине западног Балкана.
Млеци и краљ Урош у “Божанственој комедији”
Локалитет срдњовјековног града Брсково удаљен је од центра града око осам километара на планини Бјеласица, гдје се претпоставља да је било сједиште жупе Брсково у XИИИ вијеку. Тамо је тада прерађивана руда сребра, а кован је и први српски новац за вријеме владавине краља Уроша Немањића (1242-1276). Претпоставља се да се на том мјесту налазио дубровачки и которски конзулат, а на тргу Брсково се трговало металом и другом робом.
Према сачуваним подацима, новац који је кован у то доба је био копија млетачког, али нешто мање тежине и по форми и величини слова и латинском писму. Односи између Млетака са краљем Урошем су тада заоштрени, гдје се предузима низ мјера за спречавање промета брсковског новца. Велики италијански пјесник Данте Алигијери (1265-1321), у једном дијелу „Божанствене комедије“ описао је тај догађај.
Извор: Вијести
